SPAVANJE

KARAKTERISTIKE SPAVANJA

Svi znamo kako spavanje izgleda – kada vidimo nekoga da spava, prepoznajemo sledeće karakteristike:

• ako je moguće, osoba će leći u vodoravan položaj kako bi lakše zaspala
• oči su joj zatvorene
• osoba ništa ne čuje, osim ako buka nije preglasna
• disanje je usporeno i ritmičko,
• mišići su potpuno opušteni. Ukoliko osoba zaspi u sedećem položaju, postoji mogućnost da padne sa stolice kako san postaje dublji.
• Tokom spavanja, povremeno se vrtimo i okrećemo, tražeći povoljan položaj tela, što se u proseku događa dva ili tri puta tokom jednog sata. To je možda način na koji se telo osigurava od eventualnih prekida cirkulacije. Drugim rečima, osoba koja spava potpuno je nesvesna stvari koje se dešavaju u njenoj okolini. Najveća razlika između osobe koja spava i osobe koja leži u nesvesti ili komi, jeste činjenica da se osoba koja spava može probuditi ako je stimulans dovoljno jak. Ako je dobro protresete, jako vičete ili osvetlite jakom svetlošću, na najboljem ste putu da je probudite.

Životinjama koje žive u divljini i velikim prostranstvima, gde se svakodnevno vode borbe za opstanak, nikada nije palo na pamet svaki dan odmarati, u nesvesnom stanju, najmanje osam sati u kontinuitetu, jer time svoju sigurnost pa čak i goli opstanak dovode u opasnost. Verovatno postoji dobar razlog zašto je upravo evolucija napravila da se i po spavanju, između ostalog razlikujemo.

KO SPAVA?

Reptili, ptice, sisari. To jest, oni postaju nesvesni okoline na određeni vremenski period. Neke ribe i vodozemci redukuju svest, ali nikada do stanja potpune besvesti, kao razvijeni kičmenjaci. Insekti, najverovatnije,  takođe ne spavaju, iako mogu postati neaktivni za vreme dnevnog svetla ili mraka.

Proučavanje moždanih talasa pokazalo je da reptili ne sanjaju, ptice sanjaju jako malo, dok svi sisari sanjaju tokom spavanja. Svaka životinja spava na sebi svojstven način. Nasuprot ljudima koji preferiraju spavanje u jednom velikom vremenskom intervalu, psi, na primer, vole da spavaju u više navrata po malo. Neke životinjske vrste spavaju danju, neke preferiraju noćni odmor.

* Krave mogu spavati stojeći, ali sanjaju isključivo u ležećem položaju!

** Kitovi i delfini "svesno dišu", jer dok spavaju sa jednom polovinom mozga moraju da dišu, dok druga polovima odmara.

FAZE SPAVANJA

Za vreme prvog sata spavanja, svake noći, mozak prolazi kroz više faza, tokom kojih se progresivno usporavaju moždani talasi. Period sporotalasnog spavanja "NREM" vezan je za relaksaciju mišića, a rad srca, krvni pritisak i telesna temperatura opadaju.

Zatim sledi faza u kojoj EEG talasi postaju brži, pojavljuju se brzi pokreti očiju, a mišići su gotovo paralizovani – faza "brzih pokreta očiju" – REM faza. Tokom ove faze aktivno sanjamo. Srčani ritam, krvni pritisak i telesna temperatura postaju varijabilni. Prva REM faza traje 10-15 min.

Tokom noći ovi naizmenični ciklusi sporih talasa i REM spavanja nastavljaju smenjivanje s tim da se REM faza produžava sve dok ne dođe do buđenja.

Sve faze sna su važne. Sporotalasno spavanje kod uzrasta odojčeta je duže (u toj fazi pojačano je lučenje hormona rasta). Tokom starosti sporotalasno spavanje se skraćuje. Ako neko ne spava dovoljno dugo prvom prilikom, kad ponovo spava nadoknađuje najpre "dug" sporotalasnog spavanja.

Tokom života obrazac ciklusa budnost – spavanje se menja. Odojčad spavaju do 18 sati dnevno i više vremena provode u sporotalasnom spavanju. Odrasli spavaju 6-7 sati i imaju manje sporotalasnog spavanja.

SPAVANJE I LEKOVI

Medicina vam može pomoći da se naspavate. No, većina lekova, uključujući većinu lekova za spavanje, menja kvalitet spavanja kao i njegovu REM komponentu.

Antidepresivi, anksiolitici, i hipnotici mogu delimično regulisati nesanicu, ali kvalitet sna nije potpun. Kod svakog čoveka postoji telesna potreba da se dosegne prirodna ravnoteža spavanja. Postoji unutrašnja potreba za određenom količinom sna svakog dana.

ŠTA AKO NE SPAVAMO DOVOLJNO?

Jedan od načina da razumemo zašto spavamo jeste da sagledamo šta nam se događa kada se ne naspavamo dovoljno:

Kao što znate, a verovatno ste nekada proveli neprospavanu noć, jedna noć bez sna nije pogubna. Idući dan ste malo osetljiviji, odnosno razdražljiviji nego inače, malo usporeniji (lakše se umarate) ili ste potpuno "naelektrisani" radi adrenalina koji je posledica neprospavane noći.

Ako propustite dve noći sna stvari se pogoršaju. Koncentracija je znatno otežana, pažnja često popušta, a greške se povećavaju.

Nakon tri neprospavane noći, javljaju se halucinacije, a bistro razmišljanje je gotovo nemoguće. Ako se stanje budnosti nastavi, osoba gubi dodir sa realnošću. Isto tako, kod osobe koja nedovoljno spava tokom noći, s vremenom se mogu pojaviti problemi.

Takođe, još dve veoma važne stvari se događaju za vreme sna. Hormon rasta se izlučuje kod dece, kao i hemikalije važne za imuni sistem. Možete postati skloniji oboljevanju ukoliko količina sna nije dovoljna, dok se kod dece to manifestuje na rastu i razvoju.

ZAŠTO SPAVATI?

Niko u stvari ne zna zašto spavamo. Postoje razne teorije:

• spavanje daje telu priliku da oporavi mišiće, kao i ostalo tkivo, nadomesti starenje ili mrtve ćelije
• spavanje daje mozgu priliku da se organizuje i arhivira memoriju. Za snove se smatra da su deo tog procesa.
• Spavanje smanjuje potrošnju energije, tako dnevno trebamo tri a ne četiri ili pet obroka. Kako po mraku ionako ne možemo ništa raditi, najbolje je da se potpuno "isključimo" i štedimo energiju.
• Prema jednom istraživanju, spavanje može biti način punjenja mozga, putem korišćenja adenosina kao signala koji nam govori da mozgu treba odmor. Kako se kroz izlučivanje adenosina reflektuje aktivnost moždanih ćelija, povećanje koncentracije ove hemikalije može biti način na koji organ procenjuje da je sagoreo rezervu energije i da treba da se isključi na neko vreme. Količina adenosina u mozgu raste tokom stanja budnosti, a pada kada spavamo.

Ono što svi znamo jeste da sa dobrim i kvalitetnim noćnim spavanjem ujutru sve izgleda bolje, a i bolje se osećamo. Telo i um su osveženi i spremni za novi radni dan.

SNOVI

Zašto imamo tako lude, šašave snove? Zašto uopšte sanjamo?

Mozak stvara snove za vreme nasumične električne aktivnosti. Ključna reč je nasumične. Svakih 90 minuta moždana aktivnost šalje električne impulse kroz mozak određenim redosledom. Analitički deo mozga, odnosno njegov prednji deo, tada očajnički pokušava da pronađe smisao ovih signala. Način na koji prednji/čeoni deo mozga odabere analizirati nasumične i nepovezane slike, može nam reći nešto o nama samima.

Sanjanje je jako važno. Snovi su "kraljevski put u nesvesno". San je psihička tvorevina, psihička aktivnost koja se odvija za vreme spavanja. San je upadljivi kontrast ostalim sadržajima svesti. Takođe, snovi ne predstavljaju logičan i emocionalni kontinuitet doživljaja, već predstavljaju nesvesna psihička zbivanja koja prodiru u svest.

Psihodinamički gledano u snovima, psihičko ne prestaje da egzistia, postoji rad sna kojim se "prorađuje" potisnuti materijal, sve što svest nije mogla prihvatiti.

U eksperimentima vezanim za spavanje, osoba koju naglo probudimo svaki put kada uđe u REM fazu sna, postaje jako nervozna.

KOLIKO NAM JE POTREBNO SNA?

Većini odraslih osoba potrebno je od sedam do devet sati sna noću. To se uzima za prosek, ali je takođe vrlo subjektivna stvar. Svako za sebe zna koliko mu je sna prosečno potrebno da bi bio u najboljem elementu. Isto tako količina sna koja vam je potrebna smanjuje se s godinama.

Novorođenčad može spavati i do 20 sati dnevno. Kada napuni četvrtu godinu života prosek je 12 sati dnevno, dok je nakon navršene desete godine života prosek 10 sati.

Starijim osobama najčešće je dovoljno šest sati sna.

Da bi se čovek dobro naspavao, poželjno je ići na spavanje u isto vreme, tj. u približno isto vreme svako veče. Pojesti lagani večernji obrok i ne piti alkohol, kafu i čajeve sa teinom pre spavanja.